Slikarstvo je za mene mnogo više od izražavanja kroz boje – to je način komunikacije sa svetom, emocijama i sobom. Kroz godine sam isprobavala različite slikarske tehnike, tragajući za onom koja mi najviše „leži“, ali i dopuštajući sebi slobodu da istražujem i spajam stilove.
Danas najčešće koristim akril na platnu, jer mi omogućava brzu i snažnu ekspresiju. Akril se brzo suši, što mi pomaže da spontano razvijam ideju dok je još svež osećaj koji me je pokrenuo. Obožavam što mogu da radim u slojevima, eksperimentišem s teksturom i gradim dubinu.
Pored akrila, često koristim i kombinovane tehnike – volim da spajam klasično slikarstvo sa kolažima, zlatnim listićima, mastilom i ponekad čak i tkaninama. Ove mešovite tehnike daju posebnu dinamiku radu i često me inspirišu da izađem iz zone komfora.
Kada želim da se vratim korenima i tišini stvaranja, koristim uljane boje. One zahtevaju strpljenje i posvećenost. Za mene, ulje je tehnika koja traži poštovanje – sporija, ali dublja. Kada slikam uljem, vreme kao da stane. Svaki potez nosi težinu i smisao.
Koristim i pastel, naročito kada radim skice ili kada želim nežniji, suptilniji izraz. Mekanoća krede mi pomaže da istaknem emociju u pokretu ruke, bez mnogo razmišljanja – samo osećaj i papir.
Nekada se poigram i sa akvarelom, iako ga ređe koristim u završnim radovima. Akvarel je za mene tehnika koja traži laganost, puštanje kontrole – i upravo mi zato ponekad zatreba kao podsetnik da umetnost ne mora uvek biti savršena, već iskrena.
Verujem da umetnik ne mora da se ograniči na jednu tehniku. Svaki materijal ima svoju priču i svaki potez četkicom nosi deo mene. Ponekad dozvolim tehnici da vodi mene, a ne obrnuto – i upravo tada nastaju najautentičniji radovi.
Slikarske tehnike koje koristim su moj način da svetu pokažem ono što ne umem da kažem rečima. One su moj alat, ali i moj identitet. Bez obzira na to kojom tehnikom radim, u svakoj slici ostavljam deo svoje duše.